Управном одбору „Просвјете“,
Председнику г. Чедомиру Паповићу
Поштовани господине Паповићу,
Када сте ме о Видовдану прошле 2015. године позвали да присуствујем и узмем учешћа у оснивачкој Скупштини „Просвјете“ за Швајцарску, био сам пријатно изненађен ентузијазмом нашег света да се окупља око своје цркве и своје културе. У временима тежим од ових Срби су се и одржали повезани нашом многострадалном светосавском вером и нашим колективним памћењем, епском десетерачком поезијом. У десетерац је упевана најважнија српска историја. Неко је рекао да је војска одбрана земље споља, а култура одбрана изнутра. То са културом и књижевношћу двосруко је важније за наш свет у расејању. То се, између осталог, могло видети и на мојој књижевној вечери уочи Видовдана, на литургији за Видовдан, а и у пажњи са којом сте ме саслушали када сам након литургије у цркви беседио.
Ваша оснивачка скупштина „Просвете“ протекла је ефикасно, а остало време смо опет утрошили на поезију и песму. Тада сте ме замолили да покушам да наговорим Матију Бећковића да почетком фебруара 2016, као ваши гости, дођемо у Цирих. И дошли смо. Са нама је пошао и народни гуслар Славко Алексић.
Наше гостовање, по општој оцени, протекло је веома успешно. Многобројни и угледни свет из разних делова Швајцарске, чак и из разних градова Европе, стигао је на наше књижевно вече које је трајало преко два сата. Публика нас је са великом пажњом слушала и, како неко рече, отишла гладна поезије. Млађи, који српски језик несигурније говоре, чак и кад нису до краја разумели неке поетске нијансе, били су, кажу, узбуђени од саме мелодије матерњег језика. Сутрадан, након Вечерње, у црквеној сали, имали смо још један камернији сусрет, врло присан, рођачки. Ова оба сусрета забележена су врло лепом репортажом у „Вестима“.
Радовало нас је што смо изблиза видели како добро сарађују отац Бранимир и отац Мирослав са руководством „Просвете“, а у тој узајамности Бећковић и ја били смо окружени пажњом и љубављу. Вашом, господине Чедо, али и Ковиљкином и Зденковом, и многих других, разуме се.
Свију вас братски поздрављају и од срца вам се захваљују Матија и Рајко.
У Београду, 18. фебруара 2016. године Рајко Петров Ного
