На дан прославе великог српског празника Видовдана у свечаној сали „Светоуспењског храма“ у Цириху, 28. јуна 2015. одржана је оснивачка Скупштина Српског просветног и културног друштва „Просвјета“- одбора за Швајцарску. Прије Скупштине, после јутарње свечане литургије, гдје је бесједу о значају Видовдана за Србе, вјерницима одржао књижевник, члан Академије наука Републике Српске и почасни гост „Просвјете“, Рајко Петров Ного, колективно се ишло на већ традиционални парастос и полагање цвијећа на споменике Милеви Марић и Катарини Јовановић. Том приликом испред споменика ових великих Српкиња као и споменика југословенским војницима и официрима умрлим у прихватним логорима у Швајцарској у току другог свјетског рата, у присуству генералног конзула Републике Србије у Цириху, Зорана Јеремића, пригодни говор одржао је парох Бранимир Петковић. На крају су за успомену на овај догађај, присутни направили неколико заједничких фотографија. После тога је у цркви почео културни део Оснивачке Скупштине „Просвјете“. Прво је глумица српско-швајцарског позоришта „Дуга“ из Ветингена, Гордана Ранђеловић премијерно извела монодраму „Велики рат“ по тексту српског писца, драматурга и оснивача овог позоришта Миодрага Лукића. Затим је оперска пјевачица из Цириха, сопран Данијела Бјелица, отпјевала српску химну и химну „Просвјете“. После се кренуло на радни дио Скупштине. Досадашњи повјереник „Просвјете“ за Швајцарску, Др. Чедомир Паповић је поздравио почасне госте и све присутне, те се захвалио домаћинима из „Светоуспењског храма“, што су препознали овај значајни моменат у културном животу нашег народа који овдје живи и који су широм отворили врата овог храма за Оснивачку скупштину Друштва у Швајцарској. Замолио је Протојера и старјешину овог храма оца, Др. Мирослава Симјоновића да узме ријеч и благослови овај скуп, што је он и учинио. Том приликом отац Мирослав је истакао да је „Просвјета“ у својој 113 година старој историји одувјек имала несебичну подршку Српске православне цркве, те да се та традиција само наставља и овдје у Швајцарској. Пожелио је успјешан рад Скупштини и истакао значај „Просвјете“ за културу, те за промовисање српског језика и очување ћириличног писма међу млађом генерацијом Срба у Швајцарској, који су овдје углавном и рођени. Обраћајући се присутнима и почасним гостима, међу којима је био и генерални конзул Републике Србије у Цириху, Зоран Јеремић, истакао је да је Црква увјек била мајка а држава отац народу. Када се они нису слагали, било је горе по народ, а када су живили у слози, као што је то данас случај, све недаће и кризе тада су се лакше превазилазе. Онда је др. Паповић предложио радно предсједништво у саставу: Бошко Лопушина – предсједавајући, те чланови Петроније Тејић, Данијела Бјелица, отац Бранимир Петковић и Ковиљка Станулов – Нинковић – записничар.
Потом је Скупштина наставила рад по утврђеном дневном реду. Усвојени су Статут, план рада за 2015./2016. годину и изабрана је управа Друштва од 11 чланова. Управа се затим повукла и изабрала чланове који ће у наредном периоду водити Друштво. За предсједника друштва једногласно је изабран досадашњи повјереник друштва др. Чедомир Паповић. Изабрана су и два подпредсједника: др. Никола Ћихорић као и отац Бранимир Петковић. За секретара Друштва је изабран Зденко Нинковић, а за благајника Ковиљка Станулов-Нинковић. Чланови управе су још: Данијела Бјелица, Петроније Тејић, Драган Рашовић, Зоран Милосављевић, Биљана Михајловић и Стево Илић. Затим је изабран и надзорни одбор Друштва у саставу: Бошко Лопушина, Анђелка Красојевић и Виолета Алексић. После свог избора на чело одбора „Просвјете“ у Швајцарској, Др. Чедомир Паповић се захвалио на указаном повјерењу и обећао да ће дати све од себе на реализацији у платформи зацртаних циљева Друштва, на остварењу културних, образовних и интеграционих пројеката Друштва, као и на његовом омасовљењу. Потом је позвао Генералног Конзула Републике Србије Зорана Јеремића да се обрати Скупштини. У свом говору Генерални Конзул Јеремић је честитао на успјешном раду Скупштине и новоизабраној Управи и има њеном руководству на челу са др. Чедом Паповићем пожелио истрајност и успјешан рад. Назначио је значај „Просвјете“ која ће поред досадашњих српских асоцијација и удружења у Швајцарској, бити и једна врста моста са Швајцарцима, као и са сличним удружењима других културних удружења различитих организација странаца у овој земљи. Подвукао је значај приближавања наше српске културне, историјске, научне, музичке и кулинарске баштине нашим домаћинима, те потребе бројнијих заједничких пројеката из тих области. Потом је новоизабрани предсједник др. Паповић позвао почасног госта Скупштине књижевника и пјесника Рајка Петрова Нога да узме ријеч. Он се захвалио домаћинима из „Просвјете“ који су му указали такву част да буде позван као почасни гост и осврнуо на историјску улогу коју је „Просвјета“ имала од свог оснивања 1902. године у Сарајеву па све до данас. Посебно је истакао значај Српских писаца и родољуба из Херцеговине и Мостара: Алексе Шантића, чија Химна „Просвјети“ се и данас чула на самом почетку, Јована Дучића, Светозара Ћоровића, Шоле и других. „Рад „Просвјете“ обновили смо 1990. године, када су друга два народа у Босни и Херцеговини формирала своје националне политичке партије. Ми Срби смо тада обновили рад „Просвјете“ и сматрали да ће она кроз свој рад на обнови културне традиције Срба бити довољна за одбрану нашег националног идентитета, који је годинама био запостављан од стране комунистичких власти… Данас ми овдје присуствујемо, и то је наш велики задатак, управо када се наш код руши, да пробају промјенити наш ДНК, и у томе су актуелни владари и власт Црне Горе далеко одмакли, а богме, изгледа, на неки начин, да их и Србија, на жалост, слиједи. Ми морамо, ја говорим отворено и оштро, ми морамо имати ту самосвијест, ја сам због тога узбуђен што се у Швајцарској, у расејању догађа ова Скупштина, и што она има самосвијест о томе и што су, да кажем, и Црква и наши представници из власти и људи из бизниса у извјесној хармонији, и ако та хармонија потраје, ви ћете можда успјети да постидите своју Матицу, или нашу Матицу, барем за сада у оваквом стању у коме је. Не кажем да ова искушења, на која нас ставља дуже већ Господ Бог, ајде да кажемо „Врховна адреса“, можда нас и ставља због тога што смо му ближи него други, јер заправо највећа искушења се стављају пред оне од којих се највише и очекује…Овдје ћемо да прекинемо, да кажем, ову интонацију и да се вратимо оној монодрами и оном дугом ишчекивању о коме се ту заправо ради, који је тај, прво се помислило вехабија са кратким гаћама, а онда се испоставило да је то нико други до онај за кога је Милош Црњански казао да му је име и презиме састављено од једног начела – ПРИНЦИП и једног архангела – ГАВРИЛО. И онај метак који је ишао тамо гдје су биле утиснуте оне стопе, па су их сад залили, испред музеја „Младе Босне“, тај метак је ишао из Видовдана 1389. године, и тај метак није могао промашити. Зашто? Зато Што је Гаврило Принцип, као Косовски завереник, обратите пажњу коју ћу ријеч употребити, ОБНОВИО ОБИЛИЋА. Није га поновио, већ га је ОБНОВИО. Сада такође то може да изгледа тако, јер иначе кад ме слушају мисле да пренаглашавам. Али ово је једна математичка формула. Онај ДНК, онај код, велики СРПСКИ КОД …
После пјесникове надахнуте бесједе стихове пјесме Алексе Шантића „Моја отаџбина“ рецитовао је Немања Пантелић ученик 8. разреда Српске допунске школе из разреда учитељице Снежане Шароњић. Рајко Петров Ного је затим потписивао своје књиге љубитељима и поштоваоцима његовног књижевног дјела.
Скупштина је закључена предивним гласом Данијеле Бјелице која је уз музичку пратњу Мише Марића отпјевала „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“. Учесници и гости Скупштине су своје дружење наставили уз аперитив и посно послужење, као и уз музику и пјесму присутних умјетника.
Извјештај написао Зденко Нинковић
